Portal medjimurski.hr svake vam nedjelje donosi priču o jednom tjednu u životu naših poznatih i manje poznatih sugrađana. Iz prve ruke prenosimo njihov osvrt na sve ono što im je obilježilo tjedan u poslovnom i privatnom smislu.
Naš ovotjedni gost je Ladislav Laci Radek, poznati međimurski pjesnik i aforističar. Njegov književni opus broji 15 zbirki pjesama, satiričnih radekizama i epigrama, pisanih na kajkavskom i standardnom štokavskom. Svoju posljednju zbirku “Zamagljeno svitanje” izdao je 2019.godine povodom , kako je napisao, 80.obljetnice života.
U mjesecu poezije željelo smo imati gosta koji će se izraziti upravo na taj način, pa će, umjesto uobičajenog dnevnog opisa aktivnosti, Radek o svom tjednu govoriti kroz stihove i aforizme. Iako će 30.travnja navršiti 82 godine još uvijek ga krasi mladenačka energija, pa nas ne čudi kad govori da ima materijala za pune dvije knjige te da i dalje svakog dana zapisuje svoje misli i uobličuje ih u stihove i aforizme. Našalivši se rekli smo da će morati doživjeti stotu kako bi sve to objavio, ali mu iskreno i od srca želimo još mnogo stvaralačkog žara i energije.
Ponedjeljak, 19.04.
REČI RIEČ
reči rieč
reči čistu
reči bistru
kak BOG zapoveda
a či treba
nek grmi
od zemlje
do neba
nek zvoni
nek se zlevle
kak slap
ki z mehlina
pod kamen roni
reči rieč
reči zagod
ne prekesno
kaj rieč je ne
za gdagod
reči rieč
zlehka reči
rieč gorečo
rieč pikečo
rieč bolečo
riječ je takša
kakša je je
za ono kaj je tre
nek z miseli zvira
nek pred sobom
dela tira
nek pogne se
pred sozom
nek prigne se
pred tugom
nek prestre
smeha širom
nek išče srečo
z mirom
rieč reči
z duše
a ne
kak veter puše
rieč se ne šteči
rieč se pusti
pusti se med ljude
pusti se
teči
reči rieč
kaj ne bo gift
kaj bo vračtvo
hasnovito
ko se ne da ftrti
niti pak zatrti.
Utorak, 20.04
Bolje se naći u bludu, nego u zabludi.
Jadan je narod koji pleše na svaku glazbu.
Svrbljivi dlanovi rijetko se rukuju sa žuljevitima.
Vjekovne sne smo dosanjali. Vrijeme je za buđenje.
Na ovom je svijetu tako malo sretnika koji, osim Boga, ne moraju moliti nikoga.
Srijeda, 21.04.
VRIJEME SE NE DOGAĐA S NAMA (Milivoju Slavičeku)
vrijeme se ne rađa
i ne događa s nama
ono bahato stoji
i promatra začudne svjetove
koji dolaze
prolaze
i odlaze
ne vrijeme se
ne događa s nama
ono je ukovano u sebe
daleko od nas
od našeg rađanja i našeg življenja
jedino je ono
neuništivo NIŠTA
bez postanka
i svršetka
Četvrtak, 22.04
Čvrsto i odlučno koračamo naprijed – u krugu.
Dok se sije trulo sjeme, nema zlatne žetve.
Neki se žestoko bore protiv korupcije – mitom.
Mnogi me žele ošišati, a ja sam već dugo ćelav.
Pod teretom obećanja klecaju mi koljena.
Petak, 23.04.
ZRJE
nešči je v meni zrje
rastepeu
kaj klije črez žile
narivavle mi žleme
pušča korenje
tira vun klico
kak seme
punta me nasmehavle v žalost me dene
vudira
oči mi ‘tpira klopoče
v možđani brboče
kaj ves sam
zvun sebe
i sam ne da i ne da mi mira
zabadav poveznem na se pun lonec mirnoče
ono prezrelo vun z mene ‘oče
sam v sebe negda ne vleznem
a kam i pem
znutra vun – riva me zrje
a vuni posud
vse fele je
trje
Subota, 24.04.
Pod starost čovjek sve više vjeruje da su mu mladenačke ludosti bile mudre.
Istina koju nalazimo u vinu zaboli nas tek kad se otrijeznimo.
Zbog šake novca lako se izgubi puna vreća dostojanstva.
Miligram zdravlja vredniji je od tone zlata.
Nedjelja, 25.04.
ŽGANICA
ta dekla brez lica
z jezero žalci
vu tebe se smica
kakti lesica
sam malo te speče
i ftek požegeče
a unda ti dehne
kaj pamet vsehne
vsu krv ti premeni
v ogenj ciganjski
kaj sam sebi zglediš
kak da si stranjski
žganica, prasica
dekla brez lica
tak vsega te zmeni
kak coprnica
