Predsjednik Zrinske garde Čakovec i poduzetnik Đuro Bel pozvao me u Vinsku kuću ‘Horvat’ u Svetom Urbanu na kušanje vina i druženje. Naravno nije trebao dva puta zavapiti i ja se spremih Horvatima kod kojih sam kao doma. I tamo zatekoh gospodina Bela, te dvoje mladih, koji su mi se predstavili kao Matija i Martina. Naravno tu su bili muževi Vladimir i Robert Horvat. Odmah sam upitao Martinu čija je. A ona odgovori njegova, Matijina. Kada smo se svi upoznali, započeli smo ispijati paletu Horvatovih vina, i svi onako kako znamo. Pristojno, ali i pohotno, da nam ne pobjegne nešto. Gledajući biserna vina i nas kušače dobre kapljice primijetih Martinu kako vino ispija polagano i promišljajući u svakom gutljaju i kada smo završili prvi dio s Horvatovim izborom, predložio sam Martini da ona napravi svoj izbor najboljeg vina. – Sva Horvatova vina su mi jako dobra i uživala sam u njima.
Ako želite Martinin izbor onda je to 279 graševina bariqe-kasna berba i priznajem kako ovako savršeno vino nisam do sada pila, premda u vinu uživam, rekla je puna sjaja i vedrine, malo ozarenih obraza Martina Štefković iz Samobora. Ja sam se s njome složio u potpunosti te sam je pitao odakle je taj njezin Matija. – On je Matija Kikelj, vaš Međimurec na poslu i boravku u Zagrebu.
Bel i Kikelj ponosni su na odabir Horvatove vinarije i gošće Martine koja je bila savršena degustatorica, a Vladek i Robi su blistali od zadovoljstva što je ovo vino dobilo potvrdu kakvoće. I ja sam bio ponosan. Zato što sam prvi ili među prvima kušao ovu graševinu i što sam bio u ovako ugodnom društvu, te što je mene Bel, odličan poznavatelj vina pozvao na ovo malo, ali odabrano društvo degustatora vina.
O domjenku kojeg je pripravila Danica, majka i supruga dvojice ASOVA, ovog trenutka nemam riječi kojima bi tu slast opisao.