Umirovljenik Stjepan Strah (80) godinama je bio zaposlenik Građevnog kombinata Međimurje, no obnašao je, govori nam, jednu daleko bitniju zadaću, zadaću zvonara.
– Trenutno održavam kapelicu u Brezju. Ja i kolega dogovorili smo se da on odsijeće granje, a ja da ga skupim. Bio sam zvonar 35 godina, ali danas sam prestar. U Župi Sveti Juraj na Bregu traže novog zvonara, ali već se dugo nitko ne javlja.
Interes za ovom plemenitom zadaćom neprestano je u padu:
– Nitko to ne želi raditi jer tu nema plaće, to je dobrovoljna zadaća, mislim da zato nitko ne želi biti zvonar. Jedino u materijalnom smislu što dobijete je 10, 20 kuna koje vam netko povremeno dobrovoljno da. Kad sam bio mlađi to mi ni nije bilo bitno. Kod smo hodali od kuće do kuće važno je bilo porazgovarati s ljudima, dati ruku, ali danas ove mlađe generacije ne poznajem, pa sam tako i odustao od toga – govori nam Stjepan.
