Vedra Terezija Sudec (90) iz Nedelišća cijeli je život provela vozeći svoj bicikl. Očekivano, susrećemo ju upravo na njezinom biciklu.
– Z njim idem v dućan, na mešu i na groblje. Sigde! Denes sam išla v nabavu. Delala sam celi život poljoprivredu. Muž mi je bil na poslu, a ja sam bila doma. Brigala sam se za starce, decu i životinje v kocu i v štalama. Imam četvero dece, sedam unuka i šest praunuka. Oni delaju sikakše poslove. Imamo kuharicu, doktora, ma svih forma, ponosna je Terezija.
Sva obitelj dobro se brine oko Terezije.
– Imam doma najmlajšeg sina i neda mi samoj kuhati! Se mi on oče napraviti. Zato ja didem pa prek dana plevim vrt, gredice. Potli toga pak si malo v kuhnji legnem i noge počinem. Makar mi je vnuk doktor, leka se manim! Bez leka i na biciklinu duže se živi. Bicikl mi je spas. Nebrem reći da me oni ne otepelaju ako kam treba, ali dok morem, nek mi je biciklin tu, odlučna je u svom stavu Terezija.
I dok većinu njezinih vršnjaka muče svakojake bolesti, Tereziju zdravlje, a čini se i vid, dobro služe.
– Moram reći da puno čitam. Čitam od negda. Imali smo biblioteke. Meli smo jednu debelu knjigu o Nikoli Šubiću Zrinskom i to sam tak rada čitala. Čitam i se ostalo, glasnike, koncile i vijesti.
I nije Terezija jedina koja dobro nosi svoje godine.
– Moja sestra Jelena Konradina Oreški je Uršulinka. Ona je u Varaždinu i još denes more šivati, a ve bu za koji mesec mela 95 let, ističe Terezija.
Živahna Terezija nada se još kojoj godini na svom biciklu, a kako nam govori, pozitivan stav temelj je dugoga života.
